Mediteranski region poznat je po svojim zdravim receptima i navikama u ishrani u kojoj se ističu sezonski, tradicionalno pripremljeni i sasvim prirodni proizvodi. Još od 70-ih godina prošlog veka rađena su naučna istraživanja vezana za ishranu u ovom regionu (Grčka, Italija, Francuska i Španija) i pokazala su da populacija koja živi na Sredozemlju ima nisku stopu gojaznosti i hroničnih bolesti kao što su dijabetes, srčana oboljenja i visok holesterol. Takođe, između ostalog, upravo zahvaljujući svojoj ishrani, Španci su najdugovečniji narod u Evropi, a na drugom mestu nalaze se Italijani.

Uvek kada se govori o različitim vrstama ishrane, a pre svega dijetama, postoji bojazan da li će naše zdravlje biti narušeno zbog promenjenih navika i izbacivanja određenih namirnica sa jelovnika, međutim mediteranska ishrana jedina je kojoj Svetska zdravstvena organizacija nije pronašla nijednu manu i preporučuju je kao najzdraviju ishranu.

Ova ishrana sadrži nizak procenat proteina i zasićenih masti, a akcenat je na svežem voću i povrću, žitaricama od celog zrna i mahunarkama. Sir i jogurt mogu se konzumirati svakodnevno, dok se jaja, riba, belo i crveno meso (najčešće jagnjetina i junetina) preporučuju jednom ili dva puta nedeljno. Riba i morski plodovi na meniju trebalo bi da se nađu barem dva puta nedeljno.

Maslinovo ulje je glavni izvor masti u ovoj dijeti, a sveže sezonsko voće i povrće sastojak (gotovo) svakog obroka. Mediteranska ishrana koristi i dosta začinskog bilja, kao što su bosiljak, origano, ruzmarin, menta, peršun, a jelu se daje poseban šmek korišćenjem belog luka ili limuna. Večera obično uključuje i čašu crnog vina. Takođe, u mediteranskoj ishrani blagodet po zdravlje imaju i avokado i ulje avokada. Pravilno kombinovane namirnice nisu samo zdrav izbor za svaki obrok, već stvaraju osećaj sitosti.

Mediteransku ishranu odlikuju manje porcije. Jede se češće, ali manje, za razliku od drugih naroda koji vole velike porcije. Takođe, veoma važnu ulogu u mediteranskom načinu ishrane ima i balans svega: jedu se zdrave namirnice, unosi se potrebna količina masti, ugljenih hidrata, proteina. Jede se opušteno, bez žurbe i uživa se u obroku. Kalorije se ne broje – mediteranski narodi sa obrokom prestaju onda kada su siti.

Pripadnici mediteranskih naroda retko piju gazirana pića, što je i razumljivo jer imaju sveže voće u izobilju. Ono što mediteranski narodi praktikuju je velika količina vode.

Mediteranski način života, osim pravilne ishrane uključuje i sam način obedovanja koji podrazumeva umerene količine hrane i pića i ležerno obedovanje u društvu porodice i prijatelja, ali i druge zdrave navike kao što su svež vazduh, pozitivne misli i opuštanje, redovno spavanje, popodnevni odmor, kao i redovnu fizičku aktivnost, koja je važan deo jednačine.