Dok sa nestrpljenjem iščekujemo najradosniji hrišćanski praznik, Božić, i okupljanje cele porice oko božićne trpeze, donosimo vam sve najlepše običaje koji se vezuju za ovaj praznik. Kao i svi drugi, božićni običaji nastali su u vreme kada se živelo na selu, tako da su u novije vreme mnogi od njih izmenjeni i prilagođeni modernom načinu života.
Badnji dan
Dan uoči Božića naziva se Badnji dan, a ime je dobio po tome što se tog dana seče badnjak. Sa ovim danom već počinje Božićno slavlje. Rano ujutru muškarci odlaze u šumu po badnjak (u gradovima se uglavnom kupuje), loži se vatra, peče pečenica, a žene pripremaju bogatu trpezu za Božić.
Badnjak
Badnjak je mlado hrastovo ili cerovo drvo koje se na Badnji dan seče prilikom čega se izgovara molitva za zdravlje i sreću porodice. Badnjak se donosi pred kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče, kada ga domaćin unosi u kuću.
Badnje veče
Badnje veče praktično spaja Badnji dan i Božić. Kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Slama simbolizuje jasle u kojima je rođen Isus Hrist, u njoj se sakrivaju slatkiši i sitni pokloni za decu, a običaj je da deca pijuču kao pilići dok ih traže. Zatim se porodica okuplja oko posne trpeze na kojoj su najčešće prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela. Danas se svi ovi običaji prilagođavaju gradskoj sredini gde nema ni vatre, ni ognjišta, ni šume. Umesto velikog drveta se uzima hrastova grančica i mala količina slame. Sve to se uoči Božića stavlja ispod slavske ikone. Potom se zapale sveća i kandilo, što simbolizuje vatru i ognjište, a kuća se okadi tamjanom.
Božić
Božić je najradosniji hrišćanski praznik, to je praznik dece i roditeljstva, pa se tog dana obavezno okuplja porodica i obilaze najbliži rođaci. Rano ujutru 7. januara, ukućani oblače svečanu odeću i odlaze u crkvu na Božićnu liturgiju. Jedni druge pozdravljaju rečima “Hristos se rodi!”, odnosno “Vaistinu se rodi!”.
Česnica
Rano ujutru na Božić domaćica mesi testo od kojeg peče pogaču česnicu. U nju se stavlja metalni novčić. Kada je pečena, iznosi se na sto na koji je postavljen Božićni ručak. Česnica se okreće kao slavski kolač, preliva vinom, i potom lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Po narodnom verovanju, onaj ko dobije deo u kome je novčić biće srećan cele godine. U nekim krajevima u česnicu se stavljaju i komad badnjaka i dren za koje se smatra da donose zdravlje i plodnost.
Položajnik
Na Božić ujutru u kuću dolazi specijalni gost koji se zove položajnik. Običaj je da položajnik džara vatru u ognjištu, a zatim posipa kuću žitom i parama sa željom da u njoj cele godine bude zdravlja, sreće i berićeta. Nakon toga, domaćini ga daruju prigodnim poklonom. Smatra se da položajnik cele naredne godine donosi sreću u kuću.
