Život često zna da nas iznenadi. Ponekad prijatno, neretko nam donese i bolje od onog čemu se nadamo, a ponekad ume i da nam zada udarce od kojih se teško oporavimo. Sve što nam se dogodi, dogodi se sa nekim posebnim razlogom. Potrebno je da stvari koje ne možemo da promenimo prihvatimo onakve kakve jesu i da se snažno i odlučno, uprkos svim nedaćama i naizgled bezizlaznim situacijama uhvatimo u koštac sa životom. Baš kao Sara Prelević, mlada Podgoričanka, ponosna majka bliznakinja Irme u Ilde, devojčica rođenih sa Daunovim sindromom.
Sara, popularna instagram mama koju prati više od 76.000 ljudi sa samo 20 godina postala je mama bliznakinja Irme i Ilde. Za ovu hrabru damu velikog srca čuo je čitav region. Sama je prolazila kroz težak životni period nakon rođenja bliznakinja, hrabro se borila za svoju decu i prkosila svim negativnim reakcijama okoline. Danas o ovim devojčicama svi pričaju i svi ih obožavaju, a sve je manje ljudi koji prvo primete njihovo stanje jer je Sara uspela da sruši predrasude i podigla svest ljudi o tome da sva deca imaju pravo da budu prihvaćenja, srećna i voljena, koliko god bila drugačija.
Razgovarali smo sa Sarom, koja nas je motivisala svojom životnom pričom i pokazala nam da sa jakom voljom, mnogo ljubavi i pozitivnih misli čovek može da izgradi srećan život uprkos svim poteškoćama.
Kako si skupila snagu i nastavila dalje kada su ti doktori saopštili da si rodila bliznakinje sa Daunovim sindromom?
Moje godine su svakako učinile svoje. Imala sam samo 20 godina kada sam rodila Irmu i Ildu, nesvesna svega što ću proći sa njima. Jedino čega sam bila svesna je da su to moje devojčice i da ću se boriti do kraja sa njima, iako sam dobijala savete da ih ostavim i da je život preda mnom.
Ko ti je bio najveća podrška u teškim trenucima?
Najveća podrška su mi bili moji otac i majka. Otac najviše uvek, a poslednje tri godine i moj sadašnji suprug.
Kako si uspevala da se nosiš sa negativnim reakcijama okoline na stanje tvojih ćerki?
Bila sam jaka. Kada čujem negativan komentar, stisnem ih jako za ručice, ispravim glavu i budem još ponosnija. Uvek sam bila spremna da sa njih dve osvajam okolinu.
Koliko ti je teško bilo jer si sama, bez podrške sada već bivšeg supruga morala da prolaziš kroz stresne situacije poput lečenja Irme i Ilde?
Bilo je jako teško. Irma je imala 7 operacija, a Ilda je bila slabašna od svog rođenja. Obišli smo pola Evrope, Srbiju, Hrvatsku, Bosnu, Tursku, Italiju, Albaniju, gde god sam čula da ima nešto što bi im pomoglo, ja sam ih vodila da se ne bih kasnije kajala ili žalila zašto ih nisam tamo odvela. Dete kada dobije temperaturu, roditeljima nije svejedno, a ne boriti se sama sa dvoje dece sa samo 20 godina. Dok tvoje drugarice izlaze i provode se, ti slave i razne praznike dočekuješ po bolnicama.
Da li možeš da nam opišeš jedan vaš dan?
Ustajemo jako rano, idemo u jednu školu pre podne, posle podne u drugu. Ja idem na posao, radim, nakon toga kuvam ručak i obavljam sve one obaveze koje svaka žena ima kod kuće. Naš dan je jako naporan i non stop smo u pokretu.
Šta bi savetovala roditeljima koji imaju decu sa Daunovim sindromom, kao i samohranim majkama?
Majkama koje imaju decu sa Daunovim sindromom savetujem da pre svih one prihvate svoje dete onakvo kakvo jeste, jer kada ga one prihvate i okolina će. Samohranim majkama savetujem da veruju u sebe i da će dobiti upravo onoliko koliko budu dale i naravno da ljubav postoji.
Kako se slaže tvoj suprug sa Ildom i Irmom? Da li si imala strah kako će se uklopiti?
Moj suprug se više nego dobro slaže sa njima. Čak bolje i od mene. On je centar njihovog sveta, jako se brine o njima i one ga obožavaju, a koliko ga one vole možete videti na našim storijima na instagramu.
View this post on Instagram
Uskoro treba da se porodiš. Da li se devojčice raduju bebi?
Ilda i Irma su uzbuđene. Kupujemo stvarčice za bebu, opremamo sobicu, svaki dan mi barem jednom poljube stomak. Svaki dan očekujemo našu Inu.
Šta bi poručila našim čitaocima koji se nalaze u teškim životnim situacijama, kako da se motivišu i bore onda kada je najteže?
Verujte u sebe, trudite se jer se svaki trud isplati, nekad malo kasni, ali uvek sve dođe na svoje. I zapamtite, od goreg uvek ima još mnogo gore, neka vas sitnice učine srećnim, jer ono što je ponekad na oko vidljivo bezvredno, to bude najveće blago.
