Kako se hraniti u trudnoći

Kada saznaju da su trudne, mnoge žene nalaze se pred pitanjem kako da se ponašaju, da li je potrebno da menjaju svoje svakodnevne navike, proizvode koje koriste, a pre svega način ishrane.

Trudnoća je pravi trenutak da počnete sa zdravim životnim navikama i izbacite sve loše namirnice, ako to niste uradili pre trudnoće. Pre svega, ukoliko ste pušač, sada je odlično vreme da se rešite ovog poroka. Takođe, izbacite alkohol, ali i gazirana pića i smanjite unos kafe, slatkiša i brze hrane. Izbacite iz ishrane sirove namirnice koje nisu termički obrađene poput sušija i tatar bifteka.

Vaši ukusi se mogu menjati tokom trudnoće. Može se desiti da imate potrebu za hranom koju do tada niste volele, a da drugu koja vam je ranije odgovarala sada ne možete da podnesete.

Važno je da obezbedite ishranu kojom ćete uneti dovoljno nutrijenata i energije za pravilan rast i razvoj bebe. Takođe, neophodno je da svom telu obezbedite sve što je potrebno za dobro zdravlje, kako biste izdržale sve promene koje se javljaju u toku trudnoće.

Iako su nam nekada bake govorile da “trudnica treba da jede za dvoje”, danas se lekari slažu u tome da u prvom trimestru nije potrebno jesti više hrane nego inače. Takođe, u prvom trimestru, žena ne bi trebalo da se ugoji. Često je čak da trudnica u početku izgubi kilograme ukoliko ima problema sa mučninom i povraćanjem, ali to buduće majke ne treba da brine, jer beba uzima onoliko hrane koliko joj je potrebno i pravilno će se razvijati bez obzira na manjak hrane koji majka unosi. U drugom i trećem trimestru beba počinje da dobija na težini, pa će majci biti potreban dodatan unos energije, ali ni tada ne treba preterivati sa ishranom, a pre svega je važan izbor namirnica.

Na početku trudnoće važno je unositi namirnice bogate folnom kiselinom koja je neophodna za pravilan razvoj bebe, pre svega njenog nervnog sistema. Namirnice bogate folnom kiselinom su spanać, kelj, soja, zelena salata, šrargla, brokoli, blitva, karfiol, citrusi, pasulj, grašak, avokado, orah i semenke. Ipak, lekari trudnicama obavezno preporučuju dodatan unos folne kiseline jer je nemoguće obezbediti dovoljan unos samo iz namirnica.

Odmah nakon folne kiseline, važan je unos namirnica bogatih vitaminom B6. On se nalazi u žitaricama, krompiru, bananama, pistaćima, leblebijama, kao i u mesu poput piletine, ćuretine i pačetine.

Takođe, u prvim mesecima trudnoće važan je i unos proteina, a njihov najzdraviji izvor su riba, teletina, piletina, jaja, plodovi mora. Dobri izvori proteina su takođe sočivo, mahunarke, orašasti plodovi i pečurke.

U tom periodu, kalcijum je veoma važan i za vas i za vašu bebu. Zato ga neizostavno uključite u ishranu, pijte mleko i jogurt, jedite sir, sveže voće i povrće.

Kada su ugljeni hidrati u pitanju, izbegavajte belo brašno i birajte žitarice od celog zrna. Voće, povrće, crni hleb i integralni pirinač su zdrav izvor ugljenih hidrata, kao i vitamina B grupe. Takođe, vlakna koja se unose na ovaj način važna su kako bi se sprečila konstipacija do koje često dolazi u trudnoći.

Magnezijum je ključni element za dobro stanje svih mišića, uključujući i matericu. On pomaže izgradnju, ali i obnavljanje tkiva. Srećom, ima ga u izobilju u zelenoj salati, koštunjavim plodovima, soji, bundevinom i suncokretovom semenu, kao i celom zrnu žitarica.

U drugom trimestru se često javlja i malokrvnost uzrokovana nedostatkom gvožđa (anemija) jer veliki broj žena započinje trudnoću sa veoma malim rezervama gvožđa u organizmu. Unećete ga kroz spanać, brokoli, grašak, pasulj, jaja, integralni pirinač, suve šljive, grožđice, kinou, sok od višnje, koprivu, cveklu, crveno meso i crnu čokoladu. Uzimanje dodataka vitamina C ili konzumiranje hrane koja sadrži vitamin C mogu pomoći pri apsorpciji gvožđa.

Smanite unos soli jer u trudnoći često dolazi do zadržavanja vode u organizmu i oticanja, čemu so doprinosi.

Kako trudnoća odmiče i kako se beba više razvija biće vam potrebno sve više nutrijenata, a među njima svakako omega 3 masne kiseline i jod. Omega 3 masne kiseline su od velike važnosti za razvoj mozga i očiju bebe, a najbolji prirodni izvori omega 3 masnih kiselina su ribe poput haringe, bakalara i sardina. Omega 3 masne kiseline možete uneti i putem mleka, soje, tofua, lešnika, zelenog lisnatog povrća, jaja, susama. Kada je riba u pitanju, vodite računa da izbegavate one koje sadrže živu, a to su meso morskog psa, tuna, sabljarka i skuša.

U poslednjem trimestru izbegavajte ugljene hidrate jer se preteran unos ugljenih hidrata, pre svega šećera povezuje sa insulinskom rezistencijom i dijabetesom kod dece. Takođe, na ovaj način ćete sprečiti i prekomerno gojenje u trudnoći. Preporuka lekara je da se zdrava trudnica može ugojiti između 8 i 12 kilograma. Prekomerna težina povećava rizik za dobijanje dijabetesa u trudnoći, visokog krvnog pritiska i kompikacija tokom porođaja. Takođe može uticati na zdravlje deteta privremeno ali i na duže staze. Kako biste ovo izbegli, važna je redovna fizička aktivnost.

Bez obzira na pravilnu ishranu, često u trudnoći ne možemo dovoljne količine svih potrebnih vitamina i minerala uneti kroz hranu, zbog čega će vam lekar preporučiti suplemente kojima ćete nadoknaditi njihov unos, ali oni mogu biti samo dodaci zdravoj ishrani, ne njena zamena.

Savetujte se sa svojim lekarom oko ishrane, dodataka ishrani, kao i o svim drugim odlukama vezanim za trudnoću, redovno pratite svoju kilažu, unosite dovoljno tečnosti, budite aktivne i uživajte u trudnoći.

Još nema komentara.

Šta Vi mislite?

Your email address will not be published. Required fields are marked *