Da li smo svesni štetnosti šećera?

Većina ljudi svesna je da šećer spada u nezdrave namirnice, međutim čini se da se nedovoljno govori o posledicama konzumiranja šećera, a najveće zablude javljaju se oko toga preko kojih sve namirnica ga unosimo. Verovatno vam na pamet prvo padaju slatkiši, ali šećer je sastav i mnogih drugih namirnica koje koristimo u svakodnevnoj ishrani i najčešće nismo ni svesni količina šećera koje unosimo u organizam.

Sve više lekara, nutricionista i naučnika saglasni su da je šećer tihi ubica 21. veka. Poslednjih godina u svetu je prvi put u istoriji zabeleženo više gojaznih nego neuhranjenih osoba, a glavni uzročnik za to je upravo šećer.

Svetska zdravstvena organizacija upozorava da unos šećera ne sme prelaziti 5% od ukupne dnevne energije koju dobijamo hranom. Za žene, to je oko 25 grama i oko 35 grama za muškarce. Međutim studije prehrambenih navika pokazuju da dnevno unosimo i do 10 puta više šećera. To je opterećenje koje naš organizam sve teže podnosi.

Dokazano je štetno delovanje prekomernih količina šećera na organizam. Šećer menja ceo metabolizam, podstiče gojenje i jedan je od glavnih uzročnika dijabetesa tipa II. Među pacijentima koji su zbog gojaznosti do kraja života zavisni o insulinu su mladi, ali i deca ispod 10 godina.

Šećer podstiče i astmu, promene raspoloženja, ubrzava razvoj bolesti srca i povišen krvni pritisak.

Mnogi naučnici bave se uticajem šećera na kancer. Istraživanja su pokazala da ograničavanje konzumacije šećera ima niz pozitivnih dejstava na zdravlje, a posebno na rak. Pokazalo se da smanjena izloženost glukozi povećava izglede za uspešnu borbu imunog sistema protiv raka. Dokazano je da se ćelije raka hrane šećerom, kako bi održale svoj rast. Uz to što će zaustaviti rast kancerogenih ćelija, smanjene količine šećera u organizmu produžiće i životni vek zdravih ćelija, poručuju istraživači.

Brojne studije pokazale su kako šećer nije bezazlena namirnica za kojom posegnemo kada nas uhvati želja za slatkim. Šećeri, pokazuju istraživanja, snažno utiču na mozak i stvaraju zavisnost poput droge, pušenja ili alkohola. Dokazano je da šećer na mozak ima jednak uticaj kao kokain ili morfijum.

Najčešća zamka u koju kao kupci i konzumenti upadamo je da biramo namirnice koje su označene kao “zdrava hrana” ne proveravajući njihov sastav. Često se dešava da upravo ove namirnice sadrže u svom sastavu čak 50% šećera! Šećer se nalazi u hlebu, pecivima, žitaricama, voću, kuvanom povrću, sokovima, mlečnim proizvodima, supama, konzervisanoj hrani, sosevima, a možda najopasnije je što se šećer nalazi u kašicama za decu, pa se od najranijeg uzrasta navikavaju na slatku hranu.

Eliminisanje šećera je jedna od najboljih stvari koje možete da uradite za svoje zdravlje, za svoju kilažu, ali i za svoj osećaj uravnoteženosti i produktivnosti. Zbog toga pažljivo čitajte deklaraciju svakog proizvoda i ne verujte slepo policama sa “zdravom hranom”.

Još nema komentara.

Šta Vi mislite?

Your email address will not be published. Required fields are marked *