Sigurno ste nebrojano puta čuli da je svakom detetu najpotrebnija majka, koja se smatra najvažnijom osobom u životu detetu. I to je nesporno. Majka je ona koje dete donosi na svet, jedina veza deteta sa ostatkom sveta i ona od koje dete zavisi (jer je priroda namenila da je majka ta koja hrani dete). Ipak, neretko se zaboravlja na podjednako važnu i nezamenljivu ulogu oca u odrastanju.

Za naše podneblje do nedavno je bilo karakteristično da se deca i kuća smatraju brigom majke, dok je otac taj koji zarađuje i na taj način brine o porodici. Ipak, vremena se menjaju, žene su odavno prestale da budu samo domaćice, a psiholozi sve više ističu koliko je važno da je otac od prvog dana, i čak prvog trenutka uključen u odgajanje deteta.

Po ugledu na mnogobrojne evropske države, i naš zakon očevima daje mogućnost porodiljskog odsustva. Ipak, samo oko 300 očeva godišnje iskoristi ovo pravo. To nam govori da je naš mentalitet još uvek daleko od na primer, skandinavskog, gde porodiljsko odsustvo koristi veliki broj očeva, dok u nekim evropskim zemljama ovo čak postoji kao obaveza. Takođe, veoma je mali broj očeva koji u našoj zemlji prisustvuje porođaju, dok se u mnogim zemljama Evropske Unije ovo prisustvo podrazumeva, a u nekima je čak i obavezno.

Sigurno ste čuli o važnosti dodira “koža na kožu”. I verovatno ste pomislili da se tu misli na dodir majke i bebe. Ipak, u Skandinaviji, babica će podsetiti očeve da na porođaj dođu u košulji kako bi, dok se žena oporavlja od porođaja, oni mogli da na svoje grudi prislone bebu i tako stvore vezu za ceo život. Istraživanja su pokazala da su deca koja su na ovaj način započela život u budućnosti imala mnogo bliskiju vezu sa svojim očevima.

Jedan od razloga zbog kojih se muškarci često ne snalaze najbolje u ulozi oca je nepripremljenost. Žene imaju devet meseci da se pripreme na majčinstvo, osećaju promene na svom telu, bebine pokrete, što muškarac nema priliku da iskusi. Ipak, postoje načini da se i muškarac pripremi za dolazak bebe na svet. Prisustvo redovnim ultrazvučnim pregledima gde će osim prilike da vidi svoju bebu, čuti i savete ginekologa, pomoći će muškarcu da oseti stvaranje novog života. Takođe, mnogobrojne škole roditeljstva i kursevi koji su namenjeni oboma roditeljima, veoma su korisni za muškarce koji nisu imali blizak dodir sa bebama.

Za nedovoljnu uključenost očeva u odgajanje beba neretko su krive i mame. U prvim danima bebinog života, sa jedne strane privrženost bebi, a sa druge početna nespretnost muškaraca, kod žena dovodi do stava da su one te koje najbolje umeju da promene pelenu ili skuvaju mleko. Tako ovo brzo postaje svakodnevni obrazac ponašanja jer muškarci gube volju i samopouzdanje za učestvovanje u brizi oko bebe. Zbog toga je veoma važno pustiti tate da učestvuju i od prvog dana deliti obaveze. Ukoliko pustite svog muškarca da sam presvuče, nahrani i uspava bebu, učinićite dvostruku dobrobit, i sebi jer ćete se odmoriti, i tati jer će imati priliku da upozna svoju bebu i zbliži se sa njom.

Bliskost deteta sa tatom i njegovo aktivno učestvovanje u odrastanju ima mnogobrojne pozitivne efekte na razvoj deteta.

Različite studije ukazuju na to da bi dete kasnije progovorilo ukoliko ne bi imalo interakcije sa ocem. Takođe, dokazano je da su intelektualne veštine veće kod dece čiji su očevi bili uključeni u igru sa njima dok su bili bebe. Trogodišnjaci koji aktivno provode vreme sa tatama, pokazuju bolju sposobnost kada je reč o snalaženju u novim situacijama, veću spremnost kada se radi o izazovima, sigurnost i poverenje u druge osobe i okruženje. U školskom uzrastu imaju veća akademska postignuća i razvijenu unutrašnju motivaciju u odnosu na decu čiji očevi nisu aktivno uključeni.

Otac je za dečake važan kao model za identifikaciju sa vlastitim polom, a za devojčice kao parametar za razumevanje suprotnog pola. Sinovi usvajaju različite modele ponašanja, koje kasnije primenjuju u životu, dok za devojčice tata postaje model koji će tražiti u svom partneru, ili kao što veću sličnost ocu ili kao što veću različitost od svog oca.

Nesumnjiv je značaj očeva i na emocionalni razvoj deteta. Deca koja odrastaju sa emocionalno dostupnim ocem imaju razvijeno samopoštovanje, zdravo samopouzdanje, lakše identifikuju svoje emocije a i emocije drugih osoba, lakše se nose sa stresom, frustracijama, manje su podložni depresiji i anksioznim stanjima.

Ipak, fizička prisutnost oca u životu deteta nije dovoljna za razvijanje pozitivnog modela življenja. Emotivno nedostupne očeve deca u odraslom periodu doživljavaju gotovo kao da ni fizički nisu bili prisutni. Taj jaz stvoren u ranom detinjstvu ne može se ispraviti kada očevi naknadno pokušaju da se uključe. Zbog toga je važno da tata i dete puno razgovaraju i provode kvalitetno zajedničko vreme. Ako deca retko ili nedovoljno viđaju oca ili zajedno gledaju TV i ćute, to ne samo da nije kvalitetno provedeno vreme nego je vrlo slično tome kad tata i nije prisutan.

Još jedan značajan razlog za aktivnu uključenost oca je to što je za dete dobro da raste u sredini koja neguje različite pristupe. Ukoliko je jedan roditelj više, a drugi manje strog, jedan dinamičniji, a drugi sporiji, ova raznovrsnost će pozitivno uticati na dete da među različitim modelima ponašanja pronađe svoj model prilagođen vlastitom karakteru. Ako ta raznolikost izostane, dete potiskuje svoju prirodu i kopira roditeljsko ponašanje jer je to jedini model koji poznaje.

Zbog svega navedenog, očeve treba ohrabriti da ne prihvate ulogu finansijera i vozača, već da upoznaju svoje dete, da pričaju sa njim, da imaju vreme samo za njih dvoje i izgrade sopstveni odnos sa detetom. Zato mame ohrabrite tate da se igraju sa decom, idu u zajedničku šetnju, park, bioskop, da pričaju o odgledanom crtaću, da uče da voze bicikl i da plivaju, da detetu čitaju i upoznaju njegove prijatelje. I ne zaboravite da je tata zaštitnik svakog deteta. Zato je važno da dete zna da može da računa na tatu i da će tata uvek biti tu za njega.