Da li ste “helikopter roditelj”?

Izraz “helikopter roditelj” prvi put se pojavio 1969. u knjizi dečijeg psihologa Haima Ginoa u kojoj se jedan tinejdžer žali: “Majka nada mnom obleće kao helikopter.” Danas, ovakve majke, ali i očeve, sve češće viđamo u svom okruženju.

Svaki roditelj brine o svom detetu, čuva ga da se ne povredi i želi da ga poštedi svih neprijatnih iskustava sa kojima može da se sretne. Istovremeno u savremenom društvu, roditelji se takmiče u tome čije dete postiže veći uspeh u školi, sportu i različitim vannastavnim aktivnostima. Teži se perfekciji i ne ostavlja se prostor za dete da pogreši. Zbog toga roditelji često preuzimaju na sebe rešavanje školskih zadataka, angažovanje dece u različitim poljima, donešenje odluka umesto njih i preuzimanje njihovih obaveza. Ipak, psiholozi nas upozoravaju da prezaštićenost i preterana kontrola imaju loše posledice po dete.

Granicu između sa jedne strane zainteresovanosti i brige za dete i sa druge strane kontrolisanja deteta nije lako povući, zbog čega roditelji često i upadaju u zamku zvanu “helikopter roditeljstvo”. Smisao roditeljstva je da odgoji dete koje je spremno da se samo izbori sa različitim zadacima i izazovima. Suočavanje sa frustracijama jedna od ključnih stvari za psihološki rast i razvoj. Zbog toga je umesto da detetu rešavamo probleme i činimo ga zavisnim od nas, mnogo bolje ohrabriti ga i osnažiti da samo donosi odluke i preuzima odgovornost.

“Helikopter roditeljstvo” suprotno je slobodnom odgajanju dece koji primenjuju roditelji koji slobodno puštaju decu da se sama suočavaju sa izazovima i greškama.

“Helikopter roditelji” ne dozvoljavaju detetu da uči, da se razvija. Ono i samo postaje preplašeno i nesposobno da adekvatno prepoznaje i obrađuje svoje emocije. Osim toga, ovakvi roditelji šalju poruku detetu da ne veruju u njega i njegovu sposobnost da se sam izbori sa teškoćama, što vodi niskom samopoštovanju i samopouzdanju. Preterano vezivanje i oslanjanje na roditelja je opasno i jer onemogućava prirodno odvajanje i osamostaljivanje deteta, čak i u odrasloj dobi.

Sve su popularnije aplikacije za praćenje i prisluškivanje dece, čime roditelji pokazuju nepoverenje u svoje dete, ali i najgrublje narušavaju njihovu privatnost. U zavisnosti od uzrasta deteta ono mora da nauči da se samo igra, druži, sa prijateljima deli tajne, upoznaje sa nepoznatim osobama, samo prelazi ulicu i odlazi u školu, priprema sebi obrok, pomaže u kućnim obavezama, da padne, rešava zadatke, bude razočarano, ljuto, tužno, da podnese poraz, da rešava konflikt sa drugom decom, da se suoči sa neuspehom. Mora da nauči da pogreši, da sme samo da odluči, da ne posluša i da snosi posledicu zbog toga. Sve su to važne lekcije koje ga pripremaju na izazove koje ga očekuju u životu od kojih roditelj neće moći da ih zaštiti.

Još nema komentara.

Šta Vi mislite?

Your email address will not be published. Required fields are marked *

%d bloggers like this: