Šta se podrazumeva pod rizičnim ponašanjem na internetu? Ko je žrtva, a ko nasilnik u virtuelnom prostoru? Ko su internet predatori? Da li su društvene mreže bezbedne po našu decu? Koji su to dobri, a koji loši primeri ponašanja na internetu? Kada detetu kupiti prvi telefon? Kako se opasnost može sprečiti? Koja su rešenja? Šta ako je dete žrtva proganjanja na internetu? Šta je digitalna reputacija? Zašto je mladima bitan virtuelni svet? Kome da se obratimo za pomoć? Zašto je komunikacija roditelj – dete bitna? Sve ovo su pitanja koja muče mnoge roditelje, a na koje knjiga “Bezbednost dece na internetu i na društvenim mrežama – vodič za roditelje’’ pruža odgovore roditeljima čija se deca rađaju, rastu, obrazuju se, razvijaju i žive u digitalnom svetu.

Autor knjige je Katarina Jonev Ćiraković koja se od 2016. godine aktivno bavi edukacijom dece, mladih i roditelja o opasnostima na internetu i društvenim mrežama. Sopstveni projekat pod nazivom “Cyber Atis” pokrenula je 2017. godine sa ciljem podizanja svesti kod dece i mladih o opasnostima na internetu kao i širenju kulture ponašanja na društvenim mrežama. Cilj knjige je promovisanje sigurne upotrebe interneta i društvenih mreža među decom i mladima kao i pružanje smernica roditeljima da lakše razumeju i ukažu na potencijalne opasnosti koje vrebaju iz virtuelnog prostora. Vodič za roditelje je podeljen u 6 poglavlja i pruža odgovore na najčešće nedoumice koje roditelji imaju kada je u pitanju virtuelni prostor. Roditelji treba da se upoznaju sa digitalnim rizicima, nasiljem na internetu, zavisnosti od video igrica, da znaju kome da se obrate za pomoć u slučaju da se nešto desi. Knjiga je dostupna za naručivanje na sajtu, kao i na instagram profilu autorke.

U razgovoru sa Katarinom vam otkrivamo brojne nedoumice koje se tiču bezbednosti dece na internetu, a muče mnoge roditelje.

Knjiga koju ste napisali je namenjena pre svega roditeljima. Šta roditelji mogu da nauče iz nje?

Sve češće čujemo roditelje kako zabrinuto komentarišu da se njihova deca bolje snalaze sa upotrebom telefona, računara i interneta od njih. To kod pojedinih roditelja izaziva strah i zebnju. Ipak, neznanje ili slaba informisanost o korišćenju novih tehnologija ne treba da odvrati roditelje od bavljanja aktivnostima njihovog deteta u virtuelnom svetu i svakako ne sme biti izgovor. Knjiga je sublimacija svih aktivnosti dece i mladih na društvnim mrežama, ali i najvećih opasnosti koje targetiraju najmlađe kao najaktivnije ali i najranjivije korisnike društvenih mreža koje svaki roditelj treba da zna. Činjenica je da se naša deca rađaju, žive, odrastaju, sazrevaju, pa donekle i formiraju kao ličnosti u digitalnom dobu, a sve češće su njihove prve igračke, ili bar predmet njihovog interesovanja, tableti i telefoni. Stoga i ne čudi što je veliki broj njih snalažljiviji u upotrebi novih tehnologija od svojih roditelja. Dete svakako sve oko telefona, instaliranja igrica, gledanja videa, aktivnosti na društvenim mrežama zna jer su mu upravo roditelji i bliža porodica dali telefon u ruke. Možda vide od vas, a možda su dečija radoznalost i način razmišljanja doprineli lakoći sa kojom se snalaze koristeći nove tehnologije. Ne postoji analogno i digitalno roditeljstvo – postoji samo roditeljstvo, a želja svakog roditelja je da uradi maksimum da svoje dete osposobi za svet i usmeri na pravi put. To važi i za virtuelni i za stvarni život jer se oba prepliću. Od trenutka kada dete počne da pokazuje zainteresovanost za tablet, pametni telefon, računar i internet, roditelji bi trebalo da počnu sa objašnjavanjem da se sve što je dete naučilo o bezbednosti takođe odnosi i na digitalni svet. Sredstva se menjaju, ali pretnje ostaju iste. Ako je deci jedno od prvih pravila o bezbednosti “ne pričaj sa nepoznatima na ulici” paralelno se mora objasniti i pravilo  “ne komuniciraj sa nepoznatim ljudima na internetu’’. To je upravo cilj knjige – da roditeljima objasni da virtuelni svet nije bauk ali da ih pararelno i usmeri kako da najbolje reaguju.

Na šta posebno treba obratiti pažnju kada je u pitanju bezbednost na internetu?

Opasnosti na društvenim mrežama je mnogo, od komunikacije sa nepoznatim ljudima, različitih oblika internet vršnjačkog nasilja, maltretiranja porukama neprikladnog sadržaja, preko vređanja po verskoj, rasnoj, nacionalnoj, seksualnoj osnovi, do uznemiravanja, postavljanja lažnih informacija, grupa na društvenim mrežama u kojima je cilj ismejavanje. Na velikom broju sajtova i društvenih mreža postavljaju se nasilni i neprikladni sadržaji.  Svakako, jedan od najtežih oblika ugrožavanja bezbednosti dece su kriminalne aktivnosti, poput krađe identiteta i informacija, zatim pedofilija, mogućnost kidnapovanja i ucena koje imaju posledice po fizičko i mentalno zdravlje. U porastu je i broj video igrica koje imaju krajnji cilj samopovređivanje dece i oduzimanje sopstvenog života. Sve je više širenja mržnje, nasilnog sadržaja, ismejavanja, ostavljanja pretećih komentara, propagiranje iskrivljenih i nemoralnih vrednosti na društvenim mrežama, a sve to targetira decu i mlade. Sa novim rizicima u sajber svetu, deca često nisu u mogućnosti da se suoče sama. Naglasak mora biti na edukaciji, kako dece tako paralelno i roditelja i društva u celini. Roditelji treba da povedu računa kakav sadržaj njihova deca prate na internetu, pre svega na Jutjubu, ali i da obrate pažnju na njihove aktivnosti na društvenim mrežama. Deci treba ponovo objasniti da ne treba da komuniciraju sa ljudima koje ne poznaju, da obrate pažnju kakve vesti čitaju, kakve fotografije kače.

Svedoci smo velikog broja takozvanih izazova na TikTok aplikaciji u kojima su učesnici deca. Kako sprečiti decu da se upuštaju u izazove u kojima može doći do povreda pa čak i smrti?

TikTok je trenutno jedna od najpopularnijih aplikacija na svetu čiji su korisnici uglavnom deca i mladi. Služi za kreiranje i deljenje kratkih video – formi. Međutim, u trci za pregledima i lajkovima, mladi se upuštaju u niz izazova koju su opasni po život i zdravlje. Tako se na mreži TikTok pojavio “Skull Breaker Challenge”. Izazov počinje tako što tri osobe stanu jedna pored druge. One koje stoje po strani izvedu neki pokret (najčešće skok), osoba u sredini zatim treba da ih oponaša i dok skače, ostale joj podmeću nogu kako bi pala. Pad može da izazove prelome, gubitak svesti i druge posledice opasne po život. TikTokom je “vladao’’ i izazov lepljenje papirića sa natpisom: “18 plus” u oko (ispod zenice). Ovaj izazov je rizik od brojnih infekcija koje same po sebi predstavljaju opasnost za vid i fizička oštećenja oka. “Pomešajte izbeljivač, želatin, kremu za brijanje i sredstvo za dezinfekovanje ruku i sipajte smesu u plastičnu vrećicu”, kaže jedan od korisnika ove aplikacije uz obećanje da će vam se promeniti boja očiju ako ovo prislonite na oko. Nakon isprobavanja ovog izazova mnoga deca su prijavila krvarenje iz očiju, opekotine i oslabljen vid. Na TikToku je osvanuo video koji detaljno objašnjava postupak kako uvećati usne bez hirurškog zahvata. Sve što je potrebno, kako se u videu navodi, jeste da superlepkom zalepite gornju usnu za kožu ispod nosa i tako dobijete veću gornju usnu. U izazovu “pahuljica’’, jedna osoba sipa drugoj, koja leži na leđima otvorenih usta, mleko i pahuljice direktno u usta. Na ovaj način može da dođe do davljenja osobe koja leži. Internetom kruže izazovi kao što su ’’Cutting challange’’, tokom kojeg mladi jedni druge podstiču na sečenje tela nožem, skalpelom ili žiletom, zatim ’’Drinking Challange’’ koji pojednostavljeno predstavlja nadmetanje u količini popijenog pića ili neke druge tečnosti, a tu si i ’’Choking game’’, odnosno igra davljenja tokom koje je potrebno staviti što više različitih stvari u usta kao i ’’Passout game’’ tokom koje je potrebno zaustaviti disanje sve do trenutka pada u nesvest. Zbog lažne popularnosti, deca i tinejdžeri ližu WC šolje, pale utičnice metalnim novčićima, u oči stavljaju hemikalije, a sve da bi njihove video snimke video veliki broj ljudi.

Najbitniju ulogu svakako igraju roditelji. Saradnja roditelja i dece kada je reč o ponašanju na internetu krucijalna je za povećanje njihove bezbednosti u digitalnom svetu. Deca i mladi su najveća, ali i najranjivija grupa korisnika društvenih mreža jer iako su vešti u upotrebi novih tehnologija, činjenica je da nemaju dovoljno životnog iskustva niti kritičke svesti da uvide sve onlajn opasnosti. Bitno je da roditelji objasne detetu da, iako im raznorazne igre izazova sa drušvenih mreža možda deluju interesantno, uzbudljivo ili čak trpe pritiske svoje okoline da se upuste u neke, da može sebe da dovede u ozbiljnu opasnost, da izazove povrede i da ugrozi sopstveno zdravlje i život.

Da li roditelje treba da plaši što su deca digitalno pismenija od njih?

Ne, taman posla. Ovo je vek interneta i novih tehnologija i deci su potrebna IT znanja i razvijene digitalne veštine za budućnost. Roditelje ne treba da bude stid ako se njihovo dete bolje snalazi sa spravicama. Činjenica je da roditelji moraju da stiču naknadno znanje o internetu koje njihova deca već imaju. Veliki broj roditelja se zbog sopstvenog neznanja i neiskustva oseća nesigurnim i nemoćnim, pa o tome i ne razgovaraju sa svojom decom. Osećaju se prilično bespomoćnim, jer ne znaju šta treba uraditi. Аli to ne umanjuje značaj razgovora koji treba da se obavi sa detetom o bezbednom korišćenju tehnologija. Umeće, ili veština korišćenja interneta, računara, tableta, pametnih telefona, nije isto što i razumevanje uticaja radnji i akcija koje deca preduzimaju na mreži. Deca ne razumeju uvek koje sve potencijalne opasnosti mogu da se dese. Nema potrebe da kao roditelj znate više od svoje dece o tome šta se dešava u virtuelnom svetu. Ali trebalo bi da znate kako da iskontrolišete situaciju u slučaju da deca naiđu na nešto njima nepoznato, neprikladno ili štetno. I otvorena komunikacija između deteta i roditelja mora da postoji i to je nešto što uvek ponavljam na predavanjima koje držim kao i u knjizi.

U poslednje vreme možemo čuti za termin “šerenting“. O čemu se radi i zašto može biti opasan po bezbednost dece?

“Šerenting” je nov termin nastao spajanjem dve engleske reči – share (deliti) i parenting (roditeljstvo). Reč je o novom fenomenu roditeljskog zatrpavanja društvenih mreža fotografijama svoje dece. Primetno je da u poslednje vreme veliki broj mama preteruje kada su u pitanju objave fotografija njihove dece na društvenim mrežama, naručito na Instagramu. Svaki trenutak detetovog života i odrastanja žele da podele sa virtuelnim prijateljima često ne vodeći računa o detetovoj intimi. Ovde ne mislim na objavu lica deteta, već na fotografije koje se odnose na primer na kupanje gde je dete bez trunke odeće na sebi i recimo na upotrebu noše, presvlačenje deteta, slike bez kupaćeg kostima na moru ili bazenu. Takvim slikama zaista nije mesto na društvenim mrežama, već u privatnim albumima roditelja. Nikada ne znate ko sve može da vidi fotografiju i zloupotrebi je na različite načine, naručito kada su u pitanju slike deteta bez odeće. Zloupotreba fotografija deteta u različite svrhe je konstantno prisutna ukoliko je profil majke otvoren, odnosno javan pa tako svako od korisnika društvenih mreža može da vidi fotografije koje postavlja. Ostavljanje ružnih komentara ispod fotografija dece su nažalost takođe realnost. Već pomenute slike dece bez odeće tokom presvlačenja, kupanja, na bazenu, na moru, u dvorištu su raj za oko pedofila i predatora koji takve fotografije koriste za svoje bolesne nagone. Postoje čak i ljudi koji takve fotografije “skupljaju’’ a zatim prodaju predatorima čime stiču finansijsku dobit.