Menhetn. Ugao Pete avenije i Pedeset sedme ulice. Plava jakna. Bicikl. Fotoaparat. Bil Kaningem.

Dovoljne su bile ljubav i strast prema modi da ulica postane modna pista. Na hiljade jarkih boja i razigranih printova prolazilo je kroz stranice Njujork Tajmsa punih trideset osam godina. Sve je počelo fotografisanjem jednog kaputa. Greta Garbo i njen kaput stvorili su od samoukog fotografa stalnog gosta prvih redova revija visoke mode. Bil je uspeo da dočara čak i boje na crno – belim fotografijama. Moda mu je bila jedini životni partner, a sloboda je igrala bitnu ulogu u njegovom životu. Poznata je Bilova izreka da je sloboda najskuplja, a novac najjeftiniji. Zato je retko naplaćivao svoj rad.

Zimi su nastajale najbolje fotografije. Zaobilazeći sneg, užurbanim hodom, ne obraćajući pažnju na fotografa, ljudi su bili uslikani u najinteresantnijim pozama. Jedna od najpoznatijih fotografija napravljena je jednog kišnog dana. Svojim fotoaparatom zabeležio je poznatu manekenku Karmen Del Orefis kako preskače baru, čvrsto držeći svoj kišobran, što se smatra replikom fotografije koju je uslikao Ričard Avedon nakon nekoliko sati Karmeninog poziranja ispred njegovog objektiva dvadeset devet godina ranije. Svoj neprikosnoveni talenat da od svakodnevnih spontanih situacija napravi umetnost prenosio je u svojoj kolumni ”Na Ulici” (On The Street) koja je krasila stranice Njujork Tajmsa jednom nedeljno. U kolumni su izlazile fotografije koje bi Bil prethodno odobrio i u čijoj bi izradi potpuno učestvovao.

Često je za sebe govorio kako nije dobar fotograf. Baš zbog toga veliki broj fotografija koje je napravio nikada nisu objavljene, ali su čuvane u fiokama, u njegovom malom stanu, dovoljno velikom da tu stane ceo njegov dokumentovani rad i jedan krevet. Na Bilovu beskompromisnu skromnost nije uticalo ni to što je bio pozivan na najbitnije događaje iz sveta mode i poznatih.

Njegov nepogrešivi osećaj za modu stvarao je godinama trendove koji su bili poznati širom sveta. Na revijama bi slikao isključivo garderobu koja bi se njemu svidela i kasnije bi se ispostavilo da je baš to postalo hit godine. Od Kaningemove kritike strahovala su najveća imena u svetu mode. ”Svi se mi oblačimo za Bila” , poznata je rečenica koju je jednom prilikom izgovorila Ana Vintur.

Smatrao je da postoji mnogo kreativnih ljudi, ali da je retko ko dovoljno hrabar da se svojim odabirom garderobe istakne u moru Njujorčana.

Mnogi o Bilu Kaningemu govore kao o preteči paparaca, ali više je razloga zbog kojih se on ne može tako nazvati. Pored toga što su paparaci postojali pre njegove pojave u svetu fotografije, Bil nikoga nije fotografisao zbog postignute slave. Bio je izričit u tome da se ispred njegovog objektiva mogu naći osobe koje su po njegovom mišljenju bile dovoljno zanimljivo obučene.

I posle šezdeset godina rada bio je podjednako posvećen svom poslu, sve dok se nije razboleo. Začetnik ulične mode zauvek nas je napustio 2016. u osamdeset osmoj godini života. Ono što je Bil rekao ostaće modni imperativ:

”Najbolja modna revija je definitvno na ulici. Uvek je tako bilo, i uvek će tako biti.”

2011. godine premijerno je prikazan dokumentarni film ”Bil Kaningem: Njujork” u režiji Ričarda Presa. Preporučujemo ga svima koji bi želeli da saznaju više o neobičnom životu ovog neobičnog čoveka.