Danas se proslavlja najradosniji hrišćanski praznik – Uskrs. Mnogi od običaja i verovanja vezanih za ovaj praznik vremenom su se izgubili, ali gotovo da nema domaćinstva u našoj zemlji u kome se ukućani danas ne tucaju farbanim jajima i ne pozdravljaju rečima “Hristos Vaskrse”, na šta se otpozdravlja “Vaistinu Vaskrse”.
Uskrs, ili Vaskrs, pada u vreme ponovnog buđenja prirode i proslavlja se u čast Hristovog vaskrsnuća. Smatra se da je on svojim vaskrsnućem pobedio smrt. Uvek pada u nedelju i to u nedelju iza punog Meseca koji dođe posle prolećne ravnodnevice.
Veliki četvrtak i Veliki petak smatraju se “teškim” praznicima. Na Veliki petak, koji se smatra danom žalosti, tuge i opšte tišine, boje se jaja za Vaskrs, a svi ostali poslovi se prekidaju. Takođe na ovaj dan ni crkvena zvona ne zvone, jer ona simbolizuju radost, nego se vernici pozivaju drvenim klepetalima.
Za farbanje jaja vezuju se različite legende. Po jednoj legendi, kada je Isus Hrist sahranjen, njegova majka, Deva Marija, izašla je na grob i tamo ostavila nekoliko obarenih belih jaja. Кada je u nedelju Hristos vaskrsao, jaja na grobu su odjednom pocrvenela, pa zbog toga u spomen hrišćani farbaju jaja crvenom bojom, koja je simbol radosti, života i vaskrsenja. Opet, druga legenda govori kada je Hrist vođen da ga razapnu na krst, narod je tom prilikom bacao na njega kamenje, koje se pretvaralo u crvena jaja. Još jedna od legendi govori o Mariji koja je išla caru Tiberiju u Rim da objasni Hristovo vaskrsenje, a na poklon mu je donela korpu jaja. Car nije verovao da je Hristos vaskrsao i rekao da bi to bilo kao kada bi ova jaja u korpi promenila boju. Marija je na to rekla “Hristos vaskrse” i sva jaja su postala crvena.
Prvo kuvano jaje se boji u crveno i ono se u kući čuva do sledećeg Vaskrsa. Zove se “čuvarkuća” i pripisuje mu se moć da brani ljude od bolesti i svega lošeg, čuva stoku i useve.
Uskrs je dan radosti, veselja, zabave i druženja među ljudima. Svako domaćinstvo priprema svečani ručak, za koji se potrudi da bude bogat i raznovrstan. Vaskršnja pečenica obično je prase ili jagnje. Običaj je da se svaka osoba protrlja vaskršnjim jajetom po licu nakon ustajanja da bi bila zdrava i rumena kao i jaje. Negde se umivaju vodom u kojoj je prenoćilo prvo crveno ofarbano jaje i zajedno sa travama (zdravac, kaloper), a sve radi zdravlja. Na Vaskrs, ujutru, ukućani se prvo omrse crvenim jajetom nakon Velikog posta. Ukućani se između sebe tucaju jajima, a pobednik je onaj čije jaje ostane celo, i na kraju ga razbija sebi o čelo uz reči: “Hristos vaskrse!”, a ostali mu odgovaraju: “Vaistinu vaskrse!”
Prijatelji i porodica se daruju ofarbanim jajima koja simbolizuju obnavljanje prirode i života, vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i za one koji ga primaju. Na sam dan Uskrsa po dvorištu i kući kriju se jaja i slatkiši koje posle deca traže. U nekim krajevima se pripremaju i posebni obredni hlebovi u koje se utisnu kuvana jaja. Oni se dele deci i svima koji dođu da čestitaju praznik.
