Sinoć je u velikoj dvorani centra Sava premijerom filma “Oni” i svečanom dodelom nagrada završen 47. Međunarodni filmski festival “Fest”. Beogradska publika je imala priliku da pogleda čak 125 ostvarenja iz zemlje, regiona i celog sveta. U kategoriji Glavni takmičarski program nagrađen je film “Divljina”, a u kategoriji Srpski film “Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali”.

Ipak, našu pažnju privukao je jedan libansko – američki film koji je na sinoćnoj dodeli osvojio čak tri nagrade. Film “Kapernaum” nagradili su filmski kritičari, kao i međunarodni žiri, a Zain Al Rafia je nagrađen za najbolji debi za ulogu u ovom filmu.

Film libanske rediteljke Nadin Labaki nagrađen je brojnim nagradama i na međunarodnim festivalima. Bio je nominovan za Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu 2018, gde je dobio Nagradu žirija. Premijera u Kanu praćena je 15-minutnim ovacijama publike. Takođe, ovaj film bio je u ovogodišnjoj trci za Oskara za najbolji film na stranom jeziku.

“Kapernaum” je dokaz da iskrene priče uvek pronađu put do publike. Producent Kaled Muzanar je stavio svoju kuću pod hipoteku kako bi podigao sredstva za film, a glavni glumac Zaid Al Rafia (po kome je nazvan i lik u filmu) u vreme snimanja živeo je u Libanu kao izbeglica iz Sirije već 8 godina. Mnogi glumci su bili početnici, a kako je rediteljka objasnila, to je bilo neophodno jer je želela je prikaže pravu borbu na velikom ekranu.

Ova potresna drama vodi nas u siromašno pregrađe Bejruta i upoznaje sa dvanaestogodišnjim dečakom Zainom koji umesto u školi, dane provodi radeći kako bi finansijski pomogao svojoj mnogobrojnoj porodici. Gledajući kadrove teškog života i uverljivu glumu ovog mladog glumca, pomislićete da se radi o dokumentarnom filmu. Filmovi nas često vode u svet mašte i fikcije, ali ne i ovaj film. On nas vodi upravo u potresnu realnost.

U želji da pobegne od roditelja koji su ga zanemiravli, Zaid odlazi od kuće i kreće na dramatično putovanje. On upoznaje Etiopljanku i njenog tek prohodalog sina Jonasa koji i sami žive surovim životom. Sticajem okolnosti, dečak koji nije dovoljno zreo ni kako bi se starao sam o sebi, preuzima brigu o Jonasu i tu počinju avanture ova dva deteta. Zaid preuzima ulogu odraslog i zrelog muškarca, osmišljavajući načine da nahrani i zabavi napušteno dete.

Realističnost ovog filma ogleda se i u odnosi između dva dečaka. Jednogodišnji dečak je, po mišljenju svetskih filmskih kritičara, izveo jedan od najboljih dečijih performanska u istoriji filma. Dok ga posmatrate na velikom platnu, teško vam je da poverujete da se ne radi o glumi.

Ovaj hrabri film bavi se osetljivom tematikom mnogobrojih siromašnih porodica. Glavna tema filma je tužba Zaida protiv svojih roditelja. Kada ga sudija pita zbog čega ih je tužio, on odgovara “Zato što su me rodili”. Ovaj potresan odgovor ukazuje na ono što film stavlja u prvi plan, porodice, finansijske i moralne krize kroz koje one prolaze i generacije dece koje odrastaju u njima.

Baveći se važnim društvenim temama i stavljajući u centralni položaj dete, njegovu ljutnju, bes, snalažljivost i neprestanu borbu, ovaj film izaziva bujicu osećanja kod svakog gledaoca. Nadamo se da ćemo imati priliku da ga uskoro gledamo u bisokopima, jer ovaj film ne smete propustiti.