Kako se zaštititi od sajber (kompjuterskog) kriminala

Možda naizgled preozbiljna, ali nesumnjivo jedna od najvažanijih tema današnjice je upravo sajber, odnosno kompjuterski kriminal. Skoro da i ne postoji osoba koja svakodnevno ne koristi internet, a jedna od najčešćih aktivnosti na društvenim mrežama je onlajn komunikacija. Osim niza korisnih karakteristika globalnog povezivanja putem interneta, postoji i njegova tamna strana. Svakodnevno čujemo da je došlo do zloupotrebe društvenih mreža, krađa, hakerisanja i niza sličnih situacija, stoga želimo da uputimo naše čitaoce na opasnosti koje sa sobom donosi internet.

Razgovarali smo sa Katarinom Jonev, mladom, ali veoma uspešnom Beograđankom, diplomiranim politikologom za međunarodne odnose, a od nedavno i doktorantom na Fakultetu političkih nauka. Katarina se od 2015. godine bavi politikama sajber bezbednosti, učestvuje na domaćim i međunarodnim naučnim konferencijama i skupovima, objavljuje naučne radove iz oblasti sajber terorizma, sajber ratovanja i sajber kriminala. Objavila je više od 30 naučnih radova. Od 2016.godine se aktivno bavi edukacijom dece i roditelja o opasnostima na Internetu i društvenim mrežama. 2017. godine pokrenula je projekat “Cyber Atis” namenjen edukaciji pre svega dece i mladih o bezbednosti na Internetu i održala je više od 80 samostalnih predavanja na ovu temu na teritoriji Srbije.

Sve češće čujemo za internet prevare. Koji su najčešći problemi sa kojima se ljudi susreću?

Za početak moramo čitaoce da upoznamo sa problematikom sajber odnosno kompjuterskog kriminala. Internet, IKT tehnologija koja ga podupire kao i računarski sistemi su poslednje dve decenije učinile naš svet umreženijim, a život olakšanim. Učimo, radimo, poslujemo, zarađujemo, komuniciramo, funkcionišemo, u sajber prostoru. Zavisnost država, nacionalnih infrastuktura, organizacija, civilnog sektora, korporacija, individua od Interneta je sve primetnija. Rastuća potreba za aktivnostima u sajber prostoru nažalost, nije dovoljno uticala da ga sačuvamo bezbednim.  Kompjuterski kriminal nažalost cveta na globalnom nivou i obuhvata zločine počinjene nad računarom i materijalima sadržanim u njemu poput softvera i podataka. Kompjuter se u ovom slučaju koristi ili kao sredstvo ili cilj izvršenja krivičnih dela. Sajber kriminal predstavlja nelegalni upad u drugi kompjuterski sistem, krađu kompjuterskih podataka, ili korišćenja online sistema za vršenje ili pomoć u izvršenju prevara. To uključuje hakerisanje, napad ometanja servisa, neovlašćeno korišćenje podataka poput menjanja, brisanje, krađe podataka, vandalizam, elektronske prevare. Sajber kriminal obuhvata aktivnosti od nelegalnog preuzimanja odnosno “skidanja” muzičkih fajlova do onlajn krađe banaka, identiteta, širenja virusa, malvera, itd. Kao što sam napomenula, ovo je međunarodna pretnja i Srbija nije izolovana niti bezbedna kada je reč o sajber kriminalu. Ubrzani razvoj  kompjuterske  tehnologije i sve šire korišćenje sajber prostora u svakodnevnom životu “prebacilo” je tradicionalne pretnje u virtuelnu realnost. Krivična dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala zahvataju sve šire oblasti naših života. U Srbiji se iz godine u godinu “poboljšavaju” uslovi za sajber kriminal. Primetan je porast Internet prevara poput prevare na internet sajtovima – prodavnicama – neisporučivanje proizvoda, lažna prezentacija proizvoda, prodaja robe sa crnog tržišta. Sa druge strane, imamo i porast uznemiravanja, pretnji, lažno predstavljanje, problem distribucije pedofilskog sadržaja i seksualne eklopoatacije dece. Sve su ovo akti sajber kriminala koji direktno ugrožavaju sigurnost i poverenje građana. U poslednje vreme kruže lažne nagradne igre po duštvenim mrežama. Da biste dobili nagradu “jedino” što treba da uradite je da ostavite lične podatke – od JMBG-a do adrese stanovanja. Ne radite to jer time sebe potencijalno izlažete opasnosti. U slučaju da Vam stigne mejl od banke da nešto sa Vašom karticom nije u redu NIKAKO ne ukucavajte svoj PIN kod već kontaktirajte banku i pitajte da li postoji problem. Ne slikajte i ne šaljite sliku svoje lične karte jer može doći do zlupotrebe podataka.

S obzirom da su danas mnogi naši podaci izloženi na internetu, koji su najčešći načini zloupotrebe tih podataka?

Hakerima naši podaci mogu biti dragoceni za različite zloupotrebe – od toga da se neko predstavlja kao mi, prodaje našeg sajber identiteta, do potencijalnog pranja novca za druge kriminalne aktivnosti. Žrtva najčešće ne zna da su njeni podaci zloupotrebljeni.

Kako prepoznati lažne internet naloge i nebezbedne sajtove?

Pošto se bavim edukacijom na temu zaštite dece i mladih na Internetu i društvenim mrežama daću sledeći primer: jedna od najefektivnijih prevara na Internetu je svakako lažno predstavljanje. Recimo, stigne mladom sportisti, fudbaleru, zahtev za prijateljstvo od, na primer Lionela Mesija. Prvo je šokiran. Dvoumi se i kreće da gleda profil – fotografije Mesija su svakako na FB zidu, ima lajkove, ima komentare i reši da prihvati. Ubrzo od profila stiže i poruka, uglavnom na lošem engleskom. Sad već kreće znatiželja, ali i ego sportiste i kreće komunikacija. Nakon nekoliko razmenjenih poruka novi virtuelni “drug” a jedan od najpoznatijih ljudi na svetu od sportiste traži pomoć – da uplati određenu sumu novca na račun koji pošalje i da time pomognete siromašnu decu u Africi. Nije šala! Iako verujem da veliki broj čitalaca nikad ne bi “pao’” na ovaj providni trik, veliki broj mladih na globalnom nivou se ipak “upeca” i uplati sumu. Profil nakon nekoliko dana nestane, a sportisti ostane novčani minus. Lažnih profila je sve više stoga je neophodno biti pažljiv, naručito kada neko traži novac i to u humanitarne svrhe. U ovom slučaju treba proveriti bankovni račun i/ili čak pozvati banku i pitati da li je račun namenski otvoren za pomoć u humanitarne svrhe. Pre nekoliko meseci, poznati ženski brend cipela se našao u nevolji jer su hakeri napravili identičan sajt poput njihovog, sa istim podacima, istim modelima koji su doduše bili malo jeftiniji. Kada nekoliko nedelja nakon poručivanja cipele još uvek nisu stigle na adresu, devojke su reagovale i obratile se mejlom proizvođaču koji je izdao saopštenje. Hakeri su ugasili lažni sajt pre nego što su prevareni kupci, ali i sama kompanija primetili da su meta. Nekada je zaista teško prepoznati da li se radi o pravoj ili lažnoj osobi, o pravom ili lažnom sajtu. Ali jako je bitno nekada i da poslušamo zdrav razum! Prošlog leta je nekoliko turista iz Srbije prevareno na sledeći način: želeli su da provedu godišnji odmor u Turskoj, kontaktirali su direktno hotel da ne bi platili agencijsku proviziju. Ubrzo im je stigao mejl od hotela da su dobili veliki popust, ali da prvu polovinu novca moraju da uplate odmah na račun koji je poslat. Gotovo niko nije primetio da iza broja računa stoji da se banka nalazi u Madridu i niko se nije zapitao zašto bi plaćanje hotela u Turskoj bilo izvršeno preko banke u Španiji. Ostali su bez novca i godišnjeg odmora.

Kako preduprediti zloupotrebe i zaštititi podatke u virtuelnom svetu?

Najjednostavnija formula – ne otkrivati ih! Ne postavljati na društvene mreže podatke o sebi
poput broja telefona, adrese kao ni na sajtove koje traži za registraciju na primer broj pasoša, JMBG i slično.

U javnosti se vode polemike o tajnosti podataka na društvenim mrežama. Da li naši podaci koje iznosimo na ovim platformama ostaju u okvirima koje smo mi odredili ili u njih imaju uvid i treća lica?

Imaju sigurno i treća lica. Privatnost na Internetu lepo zvuči, ali je utopija.

Koliko su bezbedne aplikacije koje svakodnevno koristimo za dopisivanje?

Bezbedne za komunikaciju u smislu da sigurno niko ne može da zna sa kim i o čemu komuniciramo? Apsolutna bezbednost ne postoji.

Koliko je pouzdano vršenje novčanih transakcija preko interneta?

Isto kao što određeni broj ljudi nema poverenja da drži novac u banci jer misli da je sigurniji u kasici prasici u kući ili stanu, tako i veliki broj ljudi ima određenu rezervisanost prema online kupovini. Savet je da se prilikom online plaćanjima preduzmu mere opreza, a to su da nikome ne otkrivaju broj kartice, PIN i CVC kodovi. Poželjno je i da provere da li sajt na kom se obavljaju kupovinu ima simbol katanca i https:// oznaku.

Poznato je da su deca najugroženija grupa na internetu, ali istovremeno im je on veoma dostupan. Kako da ih zaštitimo?

Zaštita dece i mladih na Internetu postaje jedno od najbitnijih pitanja u oblasti bezbednosti, kako na globalnom nivou, tako i u Srbiji. Broj kriminalnih aktivnosti koji se odvijaju posredstvom Interneta i društvenih mreža koje direktno ugrožavaju najmlađe raste. Najčešće opasnosti za decu i mlade u sajber prostoru su: lako dostupni uznemirujućih sadržaji poput slika, informacija, video spotova, mogućnost iskorišćavanja i manipulacija u seksualne svrhe, sve raširenija pedofilija na Internetu i seksualna eklopoatacija, deljenje ličnih informacija sa nepoznatim ljudima, mogućnost kidnapovanja – upoznavanje sa nepoznatim ljudima koji se kriju iza lažnih profila sa kojim dete pristine da se vidi, mogućnost pridruživanja različitim sektama, kriminalnim organizacijama pa čak i terorističkim grupama. Deca su jedna od, ako ne i najranjivija grupa korisnika Interneta i društvenih mreža. Broj kriminalnih aktivnosti koje direktno ugrožavaju decu i mlade ljude raste. Različiti oblici sajber kriminalnih aktivnost poput krađe identiteta i informacija, zatim sve raširenija dečija pedofilija, sajber bullying odnosno sajber maltretiranje, vršnjačko nasilje i vređanje, su samo neke od negativnih aktivnosti. Kao što sa uzrastom raste učestalost aktivnog korišćenja Interneta, digitalnih uređaja i učestalost rizičnog ponašanja, tako raste i učestalost digitalnog nasilja i broj učenika koji su u njega uključeni. Ovo postaje sve veći problem našeg društva. Najbolji način da zaštitimo decu u sajber prostoru jeste pravilna edukacija. Roditelji od malih nogu treba da puste decu u svet novih tehnologija, ali ne da sama koračaju, već da im pomognu da razvijaju zdrave sajber identitete. Komunikacija sa nepoznatim ljudima i različiti oblici sajber nasilja koje deca trpe – od maltretira porukama neprikladnog sadržaja, vređanja po verskoj, rasnoj, seksulnoj osnovi, uznemiravanje, postavljanje lažnih informacija, grupe na društvenim mrežama u kojima je cilj ismejavanje, sve su to problemi koji se, između ostalih, dešavaju na društvenim mrežama. Problem se može preduprediti adekvatnom edukacijom roditelja i dece. Stoga sam i pokrenula projekat ”Cyber Atis” koji je usmeren upravo na edukaciju kako bi se sprečile potencijalne posledice koje mogu da nastanu neadekvatnim ponašanjem u sajber prostoru i na društvenim mrežama.

Još nema komentara.

Šta Vi mislite?

Your email address will not be published. Required fields are marked *