U četvrtak 17. januara u 18 časova u Muzeju nauke i tehnike u Skenderbegovoj ulici u Beogradu svečano će biti otvarena izložba o Gojku Vardi, jednom od najznačajnijih jugoslovenskih i srpskih industrijskih dizajnera, autorke Milene Vrzić Bešić, kustoskinje Muzeja.

Gojko Varda je među malim brojem jugoslovenskih i srpskih dizajnera čija su ostvarenja vredna pažnje i koji su ostavili umetnički trag u industriji. Višedecenijski rad Gojka Varde u oblasti industrijskog dizajna, kao i bogat stvaralački opus i težnja da u industrijsku proizvodnju uvede viši kvalitet najbolja su potvrda njegove stvaralačke ličnosti i svedoči o osobi koja je ceo svoj život i profesionalnu karijeru posvetila dizajnu.

Retki su primeri sa prostora bivše Jugoslavije da jedan dizajner do te mere materijalizuje svoje ideje, uprkos okolini koja nije uvek shvatala značaj njegovog rada.

“Dizajn je oblikovanje i stvaranje

u duhu ljudskih potreba”

–Gojko Varda

Gojko Varda je arhitekta unutrašnje arhitekture, dizajner i pedagog. Rođen je u Beogradu 1936, a 1960. je diplomirao na Odseku za unutrašnju arhitekturu na Akademiji za primenjene umetnosti u Beogradu. Od studentskih dana pa do danas, Varda nije prestajao da se usavršava. Posvećenost poslu činila ga je vrsnim industrijskim dizajnerom, o čemu mogu da posvedoče i razna priznanja i nagrade koja je dobio. Nagrada koja je naročito uticala na njegovo životno stvaralaštvo i shvatanje značaja školskog sistema u oblasti dizajna, bila je Fordova stipendija za dizajn koju je dobio na konkursu Instituta za internacionalno obrazovanje iz Njujorka 1963. godine. Vardin značajan doprinos se ne ogleda samo u dizajnu, već i u stvaranju škole i obrazovanju mladih dizajnera. Varda je bio jedan od osnivača srednje stručne škole, današnje Škole za dizajn na Dedinju.

Na izložbi će biti prikazan ekskluzivni materijal koji se izlaže po prvi put, od projekata za enterijere i unikatnih ostvarenja, do projekata za mnoge proizvode koji su se serijski proizvodili u fabrikama.

Posetioci će imati priliku da vide Vardine ručno rađene modele, kao i izvedena rešenja koja su prihvaćena za široku proizvodnju, kao što su “Insa” satovi, zatim računar “Galaksija”, rashladne uređaje različitih namena za “Jugostroj”, razne kućne aparate za “Inex borac”, lampe za “Valjaonicu bakra Sevojno”, sterilizator za “Hidrotehniku”, nameštaj za “Zavod primenjenih umetnosti”, kao i mnoga druga rešenja. Ne zna se tačan broj radova i projekata koje je Varda izradio, ali se zna da je radio i sarađivao sa preko sto firmi i fabrika. Jedan od prvih enterijera koje je projektovao i na koji je veoma ponosan je prva foto-radnja u Beogradu, “Cinephoto”, koja se nalazila u zgradi palate Albanija. Radio je i za strane firme, poput “Viners of Sheffield” iz Londona, za koju je dizajnirao pribor za jelo.

Za razliku od mnogih stvaralaca, Varda je građu, predmete, fotografije, prepisku i tekstove posvećene njegovom radu, kao i kataloge, sistematično prikupljao i čuvao. Zahvaljujući takvom njegovom odnosu prema sopstvenom opusu, veliki deo materijala je ne samo po prvi put izložen, već je otvoreno jedno novo polje za buduća istraživanja istorije dizajna u Srbiji.

Izložbu će otvoriti Zoran Bulajić, profesor Fakulteta primenjenih umetnosti, a svi zainteresovani imaće priliku da je posete do 31. marta.