“Da sam živeo običnim životom nikom ne bih bio interesantan. Moj način života koji nisam mogao, a kasnije ni želeo da sakrijem, izazvao je neobično interesovanje sveta.”, rekao je Vjeran Miladinović, poznatiji kao Merlinka.
Bio je odbačen od samog rođenja. Majka ga je rodila dok je još bila maloletna, a otac nije želeo da ga prizna. Kada je imao samo šest meseci pripao je domu za nezbrinutu decu i tamo je boravio do svoje sedme godine. Nakon toga, starateljstvo nad Vjeranom preuzima njegov otac. Živeo je u Prokuplju, malom mestu, u sredini gde je sramota kada nekoga vrate iz vojske. Vjeran je u vojsci navodno isekao ruke zbog jednog vojnika, nakon čega su ga vratili kući. To je njegovom ocu teško palo, pa ga je iz tih razloga krio dva meseca od okoline.
Za Vjerana, odnosno Merlinku prvi put se čulo osamdesetih godina, u vreme kada je transrodnost bila tabu tema. Bio je prepoznatljiv po tome što je nosio kratke suknje, upadljiv nakit, štikle, natapiranu kosu. Smatrao je da izgleda bolje od mnogih devojaka.
Mesto gde je radio preko dana, Planetarijum u donjem gradu Kalemegdana je ujedno bio i njegov dom, poznatiji kao gajba. Nije se plašio da živi tamo, kroz šalu je govorio da se ne plaši jer bi mogla da mu padne i cigla na glavu dok se šeta Knez Mihailovom.
Govorilo se da su kod Merlinke dolazili razni ljudi, od njenih prijatelja, do korisnika njenih usluga. Mnogi su govorili da je dolazio komandir žandarmerije, mada se to nikad nije dokazalo.
Film “Marble ass” reditelja Želimira Žilnika je prvi u kom se Merlinka pojavljuje. Film prikazuje njegov život, a ona je prava prostitutka koja je glumila samu sebe.
Nakon bombardovanja Srbije, Vjeran je želeo da prestane da se bavi prostitucijom. Želeo je da ostavi iza sebe nešto, i ostavio je. Ispred njegove gajbe i dalje stoje skulpture koje je Vjeran napravio zajedno sa momcima koje je zaposlio da mu donose kamenje. Jedna od skulptura je avion 117, koji su Srbi oborili kod Buđanovca 1999. godine.
Iznenada Vjeran je prestao da se pojavljuje u ulici Gavrila Principa, kao i na njegovom dnevnom poslu. Vjeran je ubijen 2003. godine, a za njegovo ubistvo niko nije optužen do današnjeg dana.
Merlinka je napisala knjigu koja nikada nije objavljena, a nakon njene smrti ta knjiga je nestala. U toj knjizi, prema rečima njenih poznanika, nalazili su se svi oni koji su bili kod nje, javne ličnosti, komandiri, kao i političari.
Merlinka Festival je osnovan u njenu čast 2009. godine, sa ciljem promocije LGBT filmova.
