8 navika koje prave razliku, za vas i za planetu

Male promene u svakodnevnim navikama mogu doneti meren, vidljiv i dugoročan efekat i za vas i za planetu. Prema procenama UN-a, prosečno domaćinstvo u Evropi godišnje proizvede oko 4,8 tona CO₂, a više od trećine tog otiska direktno je povezano sa načinom na koji trošimo energiju, vodu, hranu i materijale.

Primena održivih navika – poput smanjenja upotrebe plastike, racionalnog korišćenja vode i energije, reciklaže, prelaska na javni prevoz ili bicikl i kupovine lokalnih proizvoda – može smanjiti lični ekološki otisak i do 25–40% u roku od jedne godine

Ove promene nisu samo „dobre za prirodu“, one štede novac, unapređuju zdravlje i smanjuju zavisnost od resursa koji postaju sve skuplji i ređi. Na primer, kombinacijom energetske efikasnosti i smanjenja bacanja hrane, prosečno domaćinstvo može uštedeti i do 800 € godišnje, uz smanjenje emisija za preko 1 tone CO₂.

1. Smanjivanje upotrebe plastike za jednokratnu upotrebu

Svaka plastična flašica, kesica ili slamka koju upotrebimo samo jednom i bacimo, ostaje u životnoj sredini od 100 do 500 godina. UNEP navodi da se svake godine proizvede više od 400 miliona tona plastike, a više od polovine je namenjeno jednokratnoj upotrebi.

Reciklaža trenutno obuhvata manje od 10% te plastike, dok ostatak završava na deponijama ili u okeanima. Zamenom jednokratne plastike trajnim rešenjima (metalne boce, staklene posude, platnene kese), jedna osoba može smanjiti svoj plastični otpad i do 50% godišnje.

Osim ekološke koristi, to je i finansijski isplativo , na primer, prelaskom na punjivu bocu od nerđajućeg čelika, možete uštedeti preko 100 € godišnje u poređenju s kupovinom flaširane vode.

2. Smanjenje bacanja hrane

Globalno, oko 1,3 milijarde tona hrane se baci svake godine (FAO), dok istovremeno 828 miliona ljudi pati od hronične neuhranjenosti. U prosečnom evropskom domaćinstvu, to znači da se godišnje baci hrana u vrednosti od 250–400 €.

Najefikasniji način da se ovo smanji jeste planiranje obroka, kupovina onoliko koliko zaista možete da iskoristite i pravilno skladištenje.

Primenom metode “first in, first out” (starije namirnice trošiti prve) može se produžiti svežina hrane i smanjiti bacanje i do 50%.

3. Efikasnije korišćenje energije kod kuće

Izolacija prozora i vrata ne samo da čuva toplotu zimi i hladnoću leti, već i smanjuje račune za energiju za 100–200 € godišnje. Energetski efikasne promene često se isplate u roku od 1–3 godine kroz uštede.

4. Korišćenje javnog prevoza ili bicikla

Saobraćaj učestvuje sa oko 25% u globalnim emisijama CO₂, a automobili čine najveći deo. Prosečan automobil koji se koristi svakodnevno na relaciji od 15 km u oba smera godišnje proizvede oko 650 kg CO₂

Zamenom vožnje automobila biciklom makar 2–3 puta nedeljno možete smanjiti emisije i do 200 kg CO₂ godišnje, uz dodatne zdravstvene benefite. Javni prevoz je takođe efikasniji: autobusima i vozovima se emituje znatno manje emisija po putniku.

5. Kupovina lokalnih i sezonskih proizvoda

Transport hrane na velike udaljenosti značajno povećava njen karbonski otisak. Na primer, jabuke uvezene iz Južne Amerike u Evropu imaju i do 10 puta veće emisije CO₂ od lokalnih. IFOAM Organics Europe navodi da lokalna isporuka hrane smanjuje emisije povezane s transportom i do 90%.

Kupovina sezonske hrane znači i manje korišćenje staklenika sa veštačkim grejanjem i osvetljenjem, što dodatno smanjuje potrošnju energije.

6. Reciklaža papira – mali koraci ka velikoj uštedi resursa

Papir zauzima značajan deo kućnog otpada, a njegova proizvodnja zahteva seču stabala i veliku potrošnju vode. Prema podacima Environmental Paper Network, reciklažom jedne tone papira može se sačuvati oko 17 stabala i uštedeti više od 26.000 litara vode.

Korišćenje proizvoda od recikliranog papira – bilo da se radi o kancelarijskom materijalu, pakovanju ili kućnim potrepštinama – smanjuje potrebu za novim sirovinama i podržava kružni tok materijala, gde otpad ponovo postaje resurs.

Mio Listići za pranje veša spajaju ovu održivu filozofiju sa svakodnevnom praktičnošću. Njihovo 100% reciklabilno pakovanje i biorazgradiva formula na biljnoj bazi omogućavaju da pranje odeće bude nežno prema koži i odgovorno prema prirodi.

Zahvaljujući hipoalergenskim sastojcima, korisnici sa osetljivom kožom navode da su tkanine nakon pranja prijatne i meke, a istovremeno se smanjuje ekološki otisak svakog pranja.

7. Korišćenje manje vode

Voda je resurs koji postaje sve dragoceniji, WWF upozorava da će do 2050. godine polovini svetskog stanovništva pretili nestašice vode.

U prosečnom domaćinstvu, tuširanje čini 34% ukupne potrošnje. Instalacija štedljivih tuševa i popravka curenja mogu smanjiti potrošnju i do 30%.

Takođe, korišćenje kišnice za zalivanje vrta i pranje dvorišta može smanjiti potrošnju pitke vode za dodatnih 10–15%.

8. Smanjenje kupovine odeće brze mode

Industrija brze mode proizvodi ogromne količine CO₂, mikroplastike i troši velike količine vode. Proizvodnja jedne pamučne majice troši oko 2.700 litara vode, dok farmerke zahtevaju i do 10.000 litara.

Kupovinom kvalitetnijih komada, produžavanjem njihovog veka i kupovinom second-hand odeće, smanjujete i ekološki i finansijski pritisak. Ako tražite ideju kako osvežiti garderober, pogledajte savete za kombinovanje patika i suknje za ležeran, ali stilizovan izgled.

Zaključak

Uvođenje ovih osam navika u svakodnevni život nije pitanje velikih odricanja, već pametnog planiranja i svesti o posledicama sopstvenih izbora.

Statistike pokazuju da, ako bi ih usvojila samo polovina domaćinstava u Evropi, godišnje bi se sprečilo ispuštanje više od 200 miliona tona CO₂, sačuvalo više od 4 milijarde kubnih metara vode i smanjila količina otpada za više od 50 miliona tona.

Ove promene istovremeno čuvaju vaš budžet – jer manje potrošnje znači i manje troškova – i podstiču zdraviji način života, od više fizičke aktivnosti do konzumiranja kvalitetnije hrane.