Za nekoliko dana, leto nam stiže i kalendarski, a vreme godišnjih odmora je već počelo. Većina pripadnica lepšeg pola jedva čeka odmor ili slobodan vikend kako bi na plaži ili lokalnom bazenu uživala u suncu i dobila preplanuli ten. Koliko god da volimo preplanulu kožu, moramo razmišljati o štetnosti sunčevih zraka i pripremiti našu kožu za izlaganje suncu.
Redovno čišćenje kože
Visoke temperature znače i mnogo više znojenja, a to znači da su pore mnogo sklonije da se začepe usled gomilanja prljavštine, mrtvih ćelija kože i masnoće. Zato dermatolozi preporučuju da se koža lica čisti uveče i ujutru, i to nekim blagim sredstvom poput micelarne vode. Birajte one koje imaju efekat matiranja kože. Takođe, koristite glinene maske za dubinsko čišćenje kože lica.
Piling
Posle zimskog perioda koža je po pravilu ispucala, iritirana i isušena. Da bismo joj vratili elastičnost, zdrav izgled i lepotu, prvi korak je piling. Bez obzira na godišnje doba, piling kože bi trebalo da bude sastavni deo svačije rutine nege i da se primenjuje dva do tri puta nedeljno. Uklanjanje sloja izumrlih ćelija omogućiće da koža “diše” i lakše upije hranljive i hidrirajuće sastojke maski, seruma i krema koje kasnije nanosite. Takođe, piling je i poznati saveznik u borbi protiv mitesera. Važno je da nakon korišćenja pilinga kožu dobro hidrirate i nahranite.
Hidratacija
Najvažnije u vrelim letnjim danima je da se dovoljno hidriramo. Celom našem organizmu potreban je dodatna hidratacija, pa tako i našem najvećem organu koji je stalno, a pogotovo u letnjim mesecima izložen štetnim uticajima iz spoljašnjosti. Kada se pomene hidratacija kože, verovatno prvo pomislite na raznovrsna ulja, losione, kreme i mleka kojima se koža hidrira spolja, ali je podjednako važna i hidratacija iznutra, odnosno dovoljan unos tečnosti i pravilna ishrana. Potrebno je dnevno unositi oko 2 litre vode, što će pomoći hidrataciji celog tela, pa tako i kože.
Vitamini E i C, beta – karoten, selen i kalcijum podižu otpornost ćelija kože na delovanje UV zraka, pa dermatolozi predlažu da već nekoliko nedelja pre odlaska na odmor ishranu baziramo na namirnicama koje obiluju tim sastojcima, tj antioksidansima. Uvrstite u jelovnik što više crvenog, žutog i zelenog povrća i voća. Beta – karotenom bogate su šargarepa, kajsija, paprika, spanać, brokoli. Vitamina C i E ima u kiviju, limunu i lisnatom povrću.
Zaštita od sunca
Najvažnija stvar o kojoj leti morate voditi računa kada je vaša koža u pitanju je zaštita od UV zračenja. Predrasuda je da uz viši zaštitni faktor koža neće potamneti. Viši zaštitni faktor bolje štiti, odnosno sprečava crvenilo i opekotine, a lep taman ten ćete dobiti i uz faktor 50, ali sporije. Na našem podneblju uglavnom su dovoljni zaštitni faktori 20 ili 25. Ipak, izbor zavisi od osetljivosti kao i od tipa kože – osobe sa svetlijim tipom kože, kao i osobe alergične na sunce trebalo bi da koriste zaštitni faktor 50.
Generalna preporuka je da zaštitnim sredstvima mažete sve delove tela koji su izloženi suncu, najbolje na svaka dva sata, čak i kada je oblačno vreme. Nosite šešir velikog oboda i naočare za sunce. Boravite u hladu, nezaboravljajući da su sunčevi zraci najjači između 10 i 16 časova. Dodatno se zaštitite u blizini vode i na pesku jer je refleksija sunčevih zraka velika a samim tim i mogućnost nastanka opekotina.
