Poslednjih godina sve veći broj ljudi širom planete poklanja veliku pažnju zdravom načinu života, pre svega zdravoj ishrani. Raste broj vegana, kao i onih koji se odlučuju za presnu hranu, ali i pristalica različitih dijeta, detoksikacije, gurua alternativne ishrane. Sve češće možemo čuti i kako se neke namirnice nazivaju superhranom, a ovaj termin popularizovale su svetske javne ličnosti. Istražili smo koje se to namirnice smatraju superhranom i da li je reč zaista o hrani koja ima lekovita dejstva ili o pomodarstvu.
Ukoliko pretražite na internetu pojam superhrane naići ćete na različite liste koje sadrže veliki broj voća i povrća, poput borovnica, badema, avokada, kelja, belog luka, meda, đumbira, zelenog čaja, kefira, orašastih plodova, egzotičnih bobica, korena, algi, ali i hranu životinjskog porekla, poput jaja i lososa.
Jasan kriterijum za definisanje superhrane ne postoji, jer zapravo ne postoji ni superiorna hrana. Ovaj izraz osmislili su marketinški stručnjaci i doneli milionske zarade kompanijama koje ih prodaju. Ipak, ono što je zajedničko za hranu koju ovako nazivaju je velika koncentracija vrednih sastojaka, pre svega minerala, vitamina, nezasićenih masnih kiselina i esencijalnih aminokiselina. Takođe, ona sadrži i izuzetno visok nivo fitonutrijenata (antioksidanasa koji štite organizam od slobodnih radikala, koji imaju ključnu ulogu u nastanku bolesti srca, raka, osteoporoze i Alchajmerove bolesti).
Zbog toga se takozvana superhrana najčešće koristi za prevenciju različitih bolesti. Organska superhrana ne sadrži nikakve toksine, hormone, aditive, pesticide, hemikalije, boje za hranu i slično. Na taj način ona predstavlja nešto između hrane i lekova, jer može da pomogne kod različitih vrsta tegoba i bolesti, ali za razliku od sintetičkih lekova nema nikakvih nuspojava. Biljke koje se smatraju superhranom najčešće rastu na teško dostupnim lokacijama, kao što su šume Amazona, Tibet, velike visine Anda i drugih planina. Najpoznatija superhrana su godži bobice, spirulina, čia semenke, kinoa, kakao.
Ove namirnice većina ne konzumira u svakodnevnoj ishrani jer nije dovoljno upoznata sa njima i jer se smatraju skupima. Ipak, o zdravlju treba voditi računa dok ga imamo jer kada se čovek razboli potrošio bi i mnogo više novca kako bi ozdravio, ali tada je mnogo teže vratiti izgubljeno zdravlje.
Bez obzira za koju vrstu ishrane se odlučite, važno je ne zaboraviti da nijedna namirnica koliko god se nazivala “super” nema supermoći i ne može nas učiniti besmrtnima. Put do zdravlja je izbalansirana ishrana, koja osim “superhrane” podrazumeva konzumiranje raznovrsnih namirnica kako bismo zadovoljili potrebe za proteinima, ugljenim hidratima i mastima.
