Savremen način života, moderne tehnologije i društvene mreže imaju svoje prednosti, obogatile su u nekoj meri našu svakodnevicu, pružile nam mogućnost lakše komunikacije i nove načine poslovanja, ali istovremeno, one imaju i svoju negativnu stranu. Zajedno sa novim tehnologijama, javljaju se i novi strahovi i problemi sa kojima se suočavamo. Osim zaštite podataka na internetu, o čemu se sve više govori, ovakva izloženost i svojevrsni voajerizam može imati negativne posledice i po našu psihu. Tako se javio strah modernog doba – FOMO (fear of missing out), odnosno strah od propuštanja.

Ovaj strah uvek je postojao u određenoj meri. Sigurno ste čuli da je “Trava uvek zelenija kod komšije”, ali dok smo nekad mogli da se poredimo samo sa komšijama, članovima porodice i najbližim prijateljima, danas je broj ljudi u čiju “travu” imamo uvid neograničen, a time raste i ovaj strah.

Putem društvenih mreža svakodnevno smo u prilici da imamo uvid u živote naših prijatelja, poznanika, poznatih i nepoznatih ličnosti, odnosno u onaj deo života koji oni žele da izlože javnosti. Tako nam se već nedeljama čini da su svi osim nas na letovanju, a samo mi u dosadnoj kancelariji, da su svi na vreme spremili svoja tela za plažu, a da su umesto u teretani zimu proveli u izlascima i da nikad nisu na dijeti, da se provode na najekskluzivnijim destinacijama, da jedu najuskusnija jela, imaju najslađu decu, bogate muževe, najzabavnije poslove, najlepše haljine, najskuplje cipele i torbe, da se druže sa poznatima i popularnima, i da su jednostavno svi na nekom boljem mestu, a mi sve to propuštamo.

Ako nas umori radna nedelja i poželimo da subotu veče provedemo kod kuće uz knjigu, velika je verovatnoća da ćemo se pokajati kad vidimo kako se “svi osim nas dobro provode u izlasku”. Ako izaberemo da odmor provedemo u popularnom španskom letovalištu jer smo videli da je baš tamo prošlog leta bila poznata influenserka i štedeli smo cele godine za to letovanje, vrlo je moguće da se pokajemo što nismo na plažama Kiklada ili Dalmacije gde je more mnogo lepše, a ako odemo na letovanje na mirno ostrvo gde je voda kristalno čista, moguće je da nećemo uživati u hladu borova jer nismo na Ibici i Mikonosu gde se svi ludo provode. Da, čini nam se da je uvek bolji provod baš tamo gde mi nismo.

Ovi primeri možda deluju banalno, ali vođeni strahom od propuštanja ljudi često donose i velike životne odluke. Tako se često menjaju poslovi, ljubavni partneri, sve nošeni mišlju da će negde drugde ili sa nekim drugim biti bolje, ali vrlo brzo ovaj strah se javlja ponovo, i tako se vrtimo u krug.

Gledajući svoje poznanice koje momci prose na najkreativnije načine, njihove predivne venčanice, lude svadbe, objavljivanja da čekaju bebu i prelepe porodične slike, često ćemo pomisliti da je baš to ono što nam nedostaje u životu. A isto tako, od straha da ne propuste “bolju priliku”, nekog princa koji ih tek čeka, još neki ludi izlazak i putovanje, sve više mladih odlaže stupanje u brak i zasnivanje porodice. I ostaje to večito pitanje “Šta ako mogu bolje?”, “Šta ako je negde drugde bolje?”, “Šta ako je njen/njegov život srećniji?”.

Svakodnevno čujemo mlade ljude koji maštaju o životu u Americi ili Australiji, a istovremeno naši sunarodnici koji žive na ovim dalekim kontinentima često pate za našom zemljom i jedva čekaju leto da posete Srbiju i uživaju u svemu što ona nudi.

U ljudskoj prirodi je da počne da ceni nešto tek kada ga izgubi, ali ovo je dokaz nezrelosti i ovaj strah i ponašanje na osnovu njega može voditi stalnom uverenju da smo doneli pogrešnu odluku koje vodi kajanju, potištenosti, dubokom nezadovoljstvu, anksioznosti i depresiji.

Umesto da provodimo vreme na društvenim mrežama posmatrajući kako se drugi zabavljaju, pametnije je vreme uložiti na postizanje sopstvenog uspeha, ostvarivanje ciljeva i otkrivanje šta je to što nas zabavlja i usrećuje. Ne smemo zaboraviti da smo kao jedinke svi različiti. Da se ti ljudi koji kače veliki broj fotografija i snimaka iz noćnog provoda često uopšte ne zabavljaju već provode vreme na telefonu pokušavajući drugima da prenesu koliko im je zabavno. Da je neko već sa 20 godina spreman na zasnivanje porodice, a da neko nije ni sa 40. Da nekog srećnijim čini boravak u prirodi, a nekog uspeh u karijeri.

Činjenica je da ne možemo da imamo sve. Nikada ne možemo da iskusimo sve, otputujemo svuda, vidimo i doživimo sve. Ali umesto da se usredsredimo na ono što nemamo, na ono što nam nedostaje, fokus treba da prebacimo na ono što imamo, da budemo zahvalni na tome i uživamo u svakom trenutku. Ispunjen čovek nema potrebu da se poredi sa drugima, on smatra da je “najbolja zabava kod njega”, a kao dokaz za to nisu mu potrebni pregledi, lajkovi i komentari.