Da li smo prihvatili “novo normalno”?

Proleće smo proveli zatvoreni u domovima čekajući da prođe epidemija, nadajući se letu u kom ćemo moći da uživamo u druženju, svim planovima, projektima, putovanjima, proslavama i izlascima koje smo odložili. Ipak, došlo je leto kakvo nismo zamišljali i očekivali. Virus je još uvek prisutan, broj zaraženih raste, a umesto na plažama, ovaj jul provodimo u ponovnom strahu. Ipak, u ovim toplim danima nismo zatvoreni u stanovima, već se život odvija naizgled normalno.

Još u prvom talasu epidemije često se moglo čuti da ćemo morati da se naviknemo na “novo normalno”. Iako su optimisti među nama odbijali da prihvate da će nam se svakodnevica u tolikoj meri promeniti, danas je jasno da će naredni meseci, a možda i godine ipak izgledati drugačije od onog na šta smo navikli.

Prodaja karmina sigurno će pasti jer ispod maski nemamo potrebu da se šminkamo, ali možda ćemo više pažnje posvetiti međusobnim pogledima. Nedostajaće nam poljupci i zagrljaji, ali ćemo zato više ceniti sve zajedničke trenutke sa dragim osobama. Rukovanje bi moglo da ode u zaborav, ali će nas to navesti da osmislimo kreativne načine za pozdravljanje.

Sve više ljudi radiće od kuće, verovatno će se i obrazovanje odvijati na ovaj način, što će neminovno za posledicu imati i uticaj na društvene odnose. Kulturni događaji postaju virtuelni, otkazuju se proslave i ograničavaju izlasci. To nas dovodi do pitanja kako će izgledati upoznavanje u ovim okolnostima. Da li će postati još veći izazov pronaći ljubav i prijateljstvo?

Sve ove mere vode otuđenju i usamljenosti. Ljudi se već godinama međusobno udaljavaju, okreću virtuelnom druženju, novim tehnologijama, većinu slobodnog vremena provode za ekranima, a život žive na društvenim mrežama. I dok je do juče sve ovo predstavljalo naš izbor, da li će nam živ razgovor i dodir nedostajti sada kada ovakav način života postaje imperativ?

Posledice pandemije već su vidljive, najviše kada je reč o turizmu. Otkazani su mnogobrojni letovi i aranžamni, ali daleke destinacije menjaju se za odmor u blizini mesta u kom živimo. Ova situacija navela nas je i da se, izbegavajući gužvu, okrenemo prirodi. Čini se da ćemo češće birati šetnju šumom nego grupno vežbanje, odlazak na izletište umesto odlaska u klub.

Istovremeno sa fizičkim, ugroženo nam je i mentalno zdravlje zbog straha, stresa, frustracije, neizvesnosti i borbe da se naviknemo na nov način života. Dok će svet pogoditi velika ekonomska kriza, psihoterapeuti imaće pune ruke posla.

Ali dok nam se trenutno otkazano letovanje čini kao veliki problem, ne treba zaboraviti da su kroz istoriju čovečanstvo pogodile mnogo gore epidemije posle kojih se život nastavio normalnim tokom. Zato ne treba gubiti nadu da ćemo i posle ove kriza koja nas je zadesila praviti velike svadbe, jesti kokice u bioskopu, šaputati na uvo u klubu, putovati na omiljene destanice i grliti one koje volimo. A kako bismo se vratili na “staro normalno” kada za to dođe vreme, ne smemo zaboraviti sve ove sitnice koje smo do skoro uzimali zdravo za gotovo.

Nema tagova 0

Još nema komentara.

Šta Vi mislite?

Your email address will not be published. Required fields are marked *

%d bloggers like this: